Romanticni stihovi 4




Cekaj me





Cekaj me, i ja cu doci,

samo me cekaj dugo.

Cekaj me i kada zute kise

noci ispune tugom.

Cekaj me i kada vrucine zapeku,

i kada mecava brise,

cekaj i kada druge nitko

ne bude cekao vise.

Cekaj i kada cekanje dojadi

svakome koji ceka.





Cekaj me, i ja cu sigurno doci.

Ne slusaj kad ti kazu

kako je vreme da se zaboravis

i da te nade lazu.

Nek poveruju i sin i mati

da vise ne postojim,

neka se tako umore cekati

i svi drugovi moji,

i gorko vino za moju dusu

nek siju kod ognjista.

Cekaj i nemoj sesti s njima,

i nemoj piti nista.





Cekaj me, i ja cu sigurno doci,

sve smrti me ubit' nece.

Nek kaze tko me cekao nije

Taj je imao srece!

ko cekati ne zna, taj nece shvatiti,

niti ce znati drugi

da si me spasila ti jedina

cekanjem svojim dugim.

Nas dvoje samo znat ce mo kako

prezivjeh vatru kletu -

naprosto, ti si cekati znala

kao niko na svetu...








Ove noci





Ove noci mogu napisati najtuznije stihove.

Napisati na primer: "Noc je puna zvezda,

trepere modre zvezde u daljini".

Nocni vetar kruzi nebom i peva.

Ove noci mogu napisati najtuznije stihove.

Volio sam je, a katkad je i ona mene volela.

U nocima, kao ova, drzao sam je u svom narucju.

Ljubio sam je, koliko puta, pod beskrajnim nebom.

Volela me je, a katkada sam i ja nju voleo.

Kako da ne ljubim njene velike nepomicne oci.

Ove noci mogu napisati najtuznije stihove.

Pomisao da je nema. Osjecaj da sam je izgubio.

Slusati beskrajnu noc, bez nje jos beskrajniju.

I stih pada na dusu kao rosa na livadu.

Nije vazno sto je moja ljubav nije mogla zadrzati.

Noc je zvezdovita i ona nije uz mene.

I to je sve.U daljini netko peva. U daljini.

Moja je dusa nespokojna sto ju je izgubila.

Kao da je zeli pribliziti moj je pogled trazi.

Moje srce je trazi, a ona nije uz mene.

Ista noc odeva belinom ista stabla.

Mi sami, oni od nekada, nismo vise isti.

Vise je ne volim, zaista, a mozda je ipak volim.

Tako je kratka ljubav, a tako dug zaborav.

Jer sam je u nocima, kao ova, drzao u svom narucju,

moja je dusa nespokojna sto ju je izgubila.

Iako je ovo poslednja bol koju mi ona zadaje,

i ovi stihovi poslednji koje za nju pisem.








Kroj





Ukrascu tvoju senku, obuci je na sebe i

pokazivati svima. Bices moj nacin odevanja

svega neznog i tajnog. Pa i onda, kad

dotrajes, iskrzanu, izbledelu, necu te sa sebe

skidati. Na meni ces se raspasti.

Jer ti si jedini nacin da pokrijem golotinju

ove detinje duse. I da se vise ne stidim pred

biljem i pred pticama.





Na poderanim mestima zajedno cemo plakati.





Zasivacu te vetrom. Posle cu, znam, pobrkati

moju kozu sa tvojom. Ne znam da li me

shvatas: to nije prozimanje.

To je umivanje tobom.





Ljubav je ciscenje nekim. Ljubav je neciji

miris, sav izatkan po nama.

Tetoviranje mastom.





Evo, silazi sumrak, i svet postaje hladniji.

Ti si moj nacin toplog. Obuci cu te na sebe

da se, ovako pokipeo, ne prehladim od

studeni svog straha i samoce.








AKO ME ZABORAVIŠ





Hoću da znam

jednu stvar.





Znaš kako je to

ako gledam

kristalni mesec, crvenu granu

spore jeseni u mom prozoru,

ako dotaknem

uz vatru neopipljiv pepeo

ili izborano telo klade,

sve me odvodi tebi

kao da je sve sto postoji,

mirisi, svetlost, metali

poput barčica što plove

ka ostrvima tvojim koja me čekaju.



E, pa dobro,

ako malo-pomalo prestaneš da me voliš

i ja ću prestati tebe da volim

malo-pomalo.



Ako me odjednom zaboraviš

ne traži me

jer bih te ja već zaboravio.



Ako smatraš dugim i ludim

vetar zastava

što prolazi kroz moj život

i odlučiš

da me ostaviš na obali

srca u kome imam korena

zapamti

da ću toga dana,

toga časa

dići ruke

iščupati svoje korene

u potrazi za drugim tlom.





Ali

ako svaki dan,

svaki sat,

pristaneš da mi budeš sudbina

s neumoljivom slašću,

ako se svakoga dana popne

jedan cvet do tvojih usana tražeći me

o ljubavi moja, o moja

u meni se sva ta vatra ponavlja,

u meni ništa nije ugašeno ni zaboravljeno,

moja ljubav se hrani tvojom ljubavlju, ljubljena,

i sve dok živiš biće u tvojim rukama

ne napuštajući moje.








Na sve spremna budi





Na sve spremna budi. U noci nekoj

kao devojcici pricacu ti bajke i skaske.

Drugi put cu zazeleti da odem daleko, daleko.

Do Aljaske.

Nekad jednostavno necu ti doci

i na stolu uzalud cekace me tvoje ruke i caj.

U drustvu s brezama setacu u noci

a ti ces misliti da je zauvek prosao nas maj.

Na sve spremna budi. Na smeh i na suze.

U zivotima nasim tek prvi cin je gotov.

Da bih bio muzej, ako zelis da budem taj muzej,

prethodno moram da budem Ljermontov.

Prethodno moram da ti napisem stotine ovakvih

redaka,

jer u stihu nista se drugo i ne desava sem ljubavi

i vere.

Tako je bilo u doba predaka,

tako ce biti i hiljadu godina posle nase, posle tvoje

i moje ere.

Pa, ipak, na sve spremna budi, jer zajedno nam je

i da cekamo i da spavamo,

da strahujemo za sunca, za srne, za snove.

Preostaje nam jos toliko toga, a u nasim glavama,

na zalost, mesta nije samo za stihove.

Nekad mozda necu ni primetiti bore na tvom licu,

ni bele epolete snega na tvojim ramenima kad udjes

s ulice.

Nekad tvojim cerkama zaboravicu da ispricam

"Snezanu" i "Crvenkapicu"

i cetiri zida nase sobe ucinice ti se kao cetiri

beznadezna zida tamnice.

Ponekad pomislices da odumirem, kao drzava,

ni Danton, ni Hajne, ni Goran,

i to ja, koga si za besmrtnog drzala,

na koga sam i sam bio ljubomoran.

Na sve spremna budi, na psovke i na madrigale,

na suze i na pisma sto preklinju i prete,

ali ruke koje su mi se jednom predale,

te ruke su svete!








DA LI BESKRAJ IMA KRAJ





Duso moja, volela bih da si tu.

Uzdahnula sam upravo duboko,

i u trenu shvatila da te zelim kraj sebe,

da imam strahovitu zelju da ustanem,

da ti pridjem i da te zagrlim, snazno,

da mi zagrljajem das snagu za buduci dan.

Zelim da spustim glavu u tvoje krilo,

zagnjurim lice u tvoj stomak,

u tvoje grudi i cutim samo tren,

mali, majusni tren,

dovoljan da mi da snage za jos stotinu dana.

Isuvise dugo sam bez tebe,

bez tvog pogleda koji bi se zaustavio na meni

makar samo u prolazu,

da me pomiluje ili opomene,

svejedno, ali samo da je tu.

Da li cu imati snage da te cekam do beskraja?

Da li beskraj ima kraj?

Kako je strasno cekati nekoga

a da ne znas kada ce on doci.

I da li ce uopste doci.








Ko sam ? Sta sam ?





Ko sam? Sta sam? Samo sanjalica

kojoj oko ispi magle let.

I svoj zivot uzgred, tuzna lica,

ja proziveh uz ostali svet.



I s tobom se ljubim po navici -

mnogo puta vec se ljubih s drugom,

k'o da kresem vatru po sibici,

nezne reci sapucem ti dugo.



"Draga moja", "mila", "znaj, doveka" -

dusa hladna ostaje u svemu,

kad se darnu strasti kod coveka,

nema vise istine u njemu.



Zato moja dusa i ne preza

od ljubavi ledom zalivene,

ti si moja lutalica breza

sazdana za druge i za mene.



Ali uvek, trazec' srodnu sebi,

muceci se bez neznosti pune,

nimalo se ne ljutim na tebe,

nimalo te i nikad ne kunem.



Ko sam? Sta sam? Samo sanjalica

kojoj oko ispi magle let,

i voleh te uzgred, tuzna lica,

isto tako k'o ostali svet





Pokazite da ste romanticna dusa,ovi stihovi vam mogu pomoci u tome.

pregleda:

ključne reči: romanticni stihovi romanticno romanticni stihovi romantika

objavljeno: 2013-07-07